Četiri Srpkinje iz Đakovice, proterane u martovskom pogromu 2004. godine, vratile su se u obnovljene objekte Srpske pravoslavne crkve koji se nalaze u centru ovog grada, saznaje KiM radio. Od 17. marta 2004. godine kada su evakuisane Poljka Kastratović, Jela Mijović, Nada Isailović i Vasiljka Perić živele su u Manastiru Visoki Dečani i čekale da se steknu uslovi kako bi mogle da se vrate u Đakovicu. U procesu obnove porušenih svetinja Srpske pravoslavne crkve u Đakovici je u potpunosti završen gostinski konak i parohijski dom. U gostinski dom uselile su se raseljene Srpkinje koje su od 1999. do marta 2004. živele na ovom mestu. „Ovo je povratak u našu kuću i u naš dom, ja sam ovde živela četrdeset godina, a da će bog da se sagradi i naša crkva Uspenja presvete Bogorodice. Mnogo me raduje kad čujem da će i njena obnova početi ove godine. Deset godina monasi brinu o nama, sve što nam je potrebno to dobijamo od Dečana i na svakom koraku osećamo njihovu ljubav i pažnju, “ kaže Poljka Kastratović. Četiri Srpkinje su se u Đakovicu vratile u pratnji dečanskih monaha i dečanskog igumana, vikarnog episkopa lipljanskog Teodosija. „Neka je blagosloven Gospod koji daje snage da se obnovi ovo sveto mesto gde su Srbi oduvek živeli, i koji je sve vreme davao veru i nadu Poljki, Nadi, Jeli i Vasiljki da se vrate u svoj grad u svoj dom u svoju crkvu. Ovde se vidi kako se i u nemoći sila Božja pokazuje. Daće Bog da se Srbi vrate i da se okupljaju na ovom svetom mestu, “ rekao je episkop Teodosije u Đakovici, koji je u gostinskom konaku izvršio malo osvećenje vodice. Nada Isailović kaže da nikada nije gubila veru u povratak iako zna i ne zaboravlja šta joj se pre marta 2004. događalo u Đakovici. „Živela sam u blizini crkve, i svaki dan sam dolazila u pratnji italijanskih vojnika. Gađali su me paradajzom, jajima, povređivali, ali ja nisam želela da ostavim Đakovicu. Psovali su i gađali one italijanske vojnike što su me tada pratili. „Nada se u Visokim Dečanima bavila uzgajanjem cveća, pa se u njenom prtljagu nasle saksije različitog cveća. „Ja sam se vratila u kuću sa cvećem, mnogo volim cveće. Ovde imam gde da ga sadim. Nadam se da će naši sada da dolaze ovamo da se vratimo, da dođe još mnogo ljudi, “ dodaje Nada. Ceo prostor gde se nalazi kuća za život povratnika i parohijski dom u Srpskoj ulici u Đakovici ograđen je zidom, a povratnike obezbeđuju policajci Kosovske policijske službe.
